))
Mi kad ne bi gradili, već samo adaptirali, imali bi posla za narednih 50 godina - O prostoru sa Zecom i Vukom
Manage episode 415175350 series 3457110
เนื้อหาจัดทำโดย Oslobođenje เนื้อหาพอดแคสต์ทั้งหมด รวมถึงตอน กราฟิก และคำอธิบายพอดแคสต์ได้รับการอัปโหลดและจัดหาให้โดยตรงจาก Oslobođenje หรือพันธมิตรแพลตฟอร์มพอดแคสต์ของพวกเขา หากคุณเชื่อว่ามีบุคคลอื่นใช้งานที่มีลิขสิทธิ์ของคุณโดยไม่ได้รับอนุญาต คุณสามารถปฏิบัติตามขั้นตอนที่แสดงไว้ที่นี่ https://th.player.fm/legal
Ove nedjelje u podcastu sa O prostoru sa Zecom i Vukomnaš Amir će ugostiti, kako sam reče, dvojicu mladih arhitekata, koji će biti orlovi arhitekture BiH - Hamzu Agića i Edina Zoletića.
- Idem u Sarajevo, tamo imaju Dani arhitekture i neki Zec, to je bitno, prisjeća se Edin kako je krenuo iz Stuttgarta za glavni grad naše zemlje.
U Njemačkoj je studirao i radio godinu dana u arhitektonskom birou, tamo se dosta izgradio, dok je Hamza četiri godine proveo u Milanu, tamo je završio master studije, a radio je u studiju koji je specijaliziran za restauraciju muzeja. Na Edinov nagovor vratio se u Sarajevo kod Amira Vuka Zeca misleći da će pobjeći od muzeja, što se još nije desilo.
- Ja sam imao sreće da sam došao tri dana prije prvog slučaja korone u Milanu. Znate da je iz Milana krenula eksplozija Covida. Znači, tri dana prije završio sam sa posljednjim ispitom i došao kući. I umjesto da ostanem sedam dana, ostanem sedam mjeseci. Ali onda sam na kraju, u septembru, nekako ilegalno prešao granicu i vratio se u tada zarobljeni Milano. Imao sam stipendiju vlade Republike Italije i tamo sam paralelno upisao fakultet arhitekture na Politehničkom univerzitetu u Milanu. I onda sam sam studirao dvije godine, a sljedeće dvije i radio u jednom studiju koji je bio specijaliziran za restauraciju i dizajn muzeja, govori Hamza.
I ističe: “Kad govorimo o načinu obrazovanja, ono što je mene zbilja dojmilo jeste da sam u Milanu umjesto 13 sarajevskih predmeta imao možda pet, od kojih je jedan na kojem imate osam profesora, naravno različitih specijalizacija, ja sam čak imao na restauracijama i profesorku hemije, pored profesora dizajna, konstrukcija, statičara i tako dalje, i to je holistički pristup. Vrlo je tipična za italijansku školu arhitekture ta posvećenost restauracijama, zaštiti građevinskog naslijeđa, nediranju, ne pretjeranom interveniranju, već neka konzervacija, što je njihova filozofija. Mi znamo da je to država muzeja, uvijek je bila.”
Zec je pot
Čitajte nas na: https://www.oslobodjenje.ba FB :https://www.facebook.com/oslobodjenjeba IG: https://www.instagram.com/oslobodjenj... Twitter: ...
375 ตอน
แบ่งปัน
